Остајте овдје

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба

Неће вас гријат ко што ово грије;

Грки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!

А мајка ваша земља вам је ова;

Баците поглед по кршу и пољу,

Свуда су гробља ваших прадједова.

За ову земљу они беху диви,

Узори свијетли, што је бранит знаше,

У овој земљи останите и ви,

И за њу дајте врело крви ваше.

Ко пуста грана, кад јесења крила

Тргну јој лисје и покосе ледом,

Без вас би мајка домовина била;

А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,

Врат'те се њојзи у наручја света;

Живите зато да можете мријети

На њемом пољу гдје вас слава срета!

Овде вас свако познаје и воли,

А тамо нико познати вас неће;

Бољи су своји кршеви и голи

Но цвијетна поља куд се туђин креће.

Овдје вам свако братски руку стеже -

У туђем свијету за вас пелен цвјета;

За ове крше све вас, све вас веже:

Име и језик, братство, и крв света.

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба

Неће вас гријат ко што ово грије, -

Грки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није...

Алекса Шантић, 1896